U fokusu - Srbija

Investicioni fondovi najbrže rastući segment finansijskog tržišta Srbije

Fond upravlja sa 1,5 milijardi evra, od čega je 100 miliona evra pod upravom alternativnih investicionih fondova.

Izmenama i dopunama Zakona o alternativnim investicionim fondovima, koje je Narodna skupština usvojila u sredu, smanjen je minimalni iznos investiranja pojedinačnih investitora za zatvorene alternativne fondove sa 50.000 evra na 10.000 evra, a Janković smatra da će to dovesti do povećanja broja investitora.

"U ovom trenutku imamo 55.000 investitora u ukupnoj fondovskoj industriji. Izmene zakona imaju za cilj da jednom širem krugu investitora na lakši i jednostavniji način omoguće pristup tom tržištu", rekao je Janković za Tanjug.

Izmenama i dopunama Zakona o alternativnim investicionim fondovima uvodi se termin "poluprofesionalni investitor" za one investitore koji jednokratno ulažu najmanje 5.000 evra.

Investicioni fondovi predstavljaju zajedničku štednju novca većeg broja investitora s ciljem ulaganja u skladu sa unapred definisanim investicionim ciljem i politikom fonda.

Alternativni investicioni fondovi su, takođe, investicioni fondovi, ali se ne ograničavaju na tradicionalna ulaganja u akcije, obveznice ili novčane fondove, već uključuju ulaganja u nekretnine, sirovine, preduzetnički kapital i druge investicione prilike.

Investitori, prema Jankovićevim rečima, bez ograničenja u vidu minimalnog uloga mogu da investiraju u otvorene investicione fondove sa javnom ponudom.

"Proteklih pet ili šest godina kreiramo zakonodavni okvir koji je u potpunosti usklađen sa evropskom regulativom. Imamo četiri otvorena alternativna investiciona fonda sa javnom ponudom, što je za građane možda i najatraktivnije u ovom trenutku, budući da oni omogućavaju lak i jednostavan pristup određenom segmentu finansijskog tržišta u koje bi teško samostalno ulagali", naveo je on.

Janković dodaje da prinosi u samoj fondovskoj industriji, u proteklih par godina, opravdavaju poverenje investitora.

"Vidimo i jednu odgovornost fondovske industrije za zaštitu prava svih investitora i praktično nismo do sada imali ni jednu jedinu situaciju u kojoj neko od investitora nije bio isplaćen u situacijama kada je poželeo da povuče svoju investiciju", istakao je Janković.

Na pitanje kakve benefite dobijaju investitori, Janković kaže da je glavna prednost manjak potrebe da se aktivno bave svojom investicijom.

"Svako društvo za upravljanje alternativnim investicionim fondovima i investicionim fondovima generalno, u svom okviru ima stručne i licencirane profesionalce koji upravljaju investicijama u ime fonda, a posledično i u ime svojih investitora. Time investitori dobijaju jedan pasivan prihod od investicija, jer se ne bave upravljanjem svojim portfolijom, već to poveravaju licenciranim profesionalcima", objasnio je Janković.

Dodaje da upravo oni donose odluke o finansiranju sredstava iz pomenutih fondova.

Kada je reč o kontroli rada investicionih fondova na srpskom tržištu, Janković isitiče da je ona u nadležnosti Komisije za hartije od vrednosti.

"Komisija za hartije od vrednosti organizuje čitav proces edukacije, polaganja i licenciranja za sva zvanja ljudi koji rade na našem tržištu kapitala. Vršimo kontrolu i vodimo računa da se u potpunosti ponašaju u skladu sa zakonom, kao i da štite interese svojih investitora", objasnio je sagovornik Tanjuga.

Janković naglašava da su investicioni fondovi najzastupljeniji na tržištu Sjedinjenih Američkih Država, koje je ujedno i najrazvijenije finansijsko tržište u svetu.

Alternativni investicioni fondovi prikupljaju novac javnom ili privatnom ponudom, a mogu se osnovati kao otvoreni ili zatvoreni, u zavisnosti od toga da li postoji pravo otkupa investicionih jedinica, odnosno udela ili akcija iz imovine fonda na zahtev članova fonda.